Питомци у свету Славенског
Идеја за овај текст настала је током припрема за свечаност коју је Удружење у марту организовало поводом годишње седнице Скупштине. Размишљајући о програму и тражећи композицију која би на прави начин обележила тај сусрет, желели смо да музички део не буде тек свечани украс, већ продужетак вредности које Удружење настоји да негује.
У том трагању, уз одабир композиције Јосипа Славенског, пронашли смо и једну анегдоту која нас је посебно уверила да смо направили добар избор. Иако Владимир Матијевић и Јосип Славенски нису припадали истом времену, верујемо да би се препознали у уверењу да се највеће вредности не налазе у повлашћеном пореклу, већ у труду, васпитању и стрпљивом неговању младог талента. Зато ту анегдоту преносимо у целости:
Јосип Штолцер Славенски није био строг учитељ; априори је био убеђен да сваки од његових ученика, ма из које средине долазио, има исте изгледе да уђе у свет музике. Није журио да младе људе оцењује према њиховим првим корацима, само на основу предиспозиција и талента. Испољавао је изузетно стрпљење и подједнаку љубав према свим ученицима, чак и онда када би се показало да неки од њих немају све основне квалитете које музичка уметност захтева. Пожртвовано се борио за њих и управо је њима посвећивао нарочиту пажњу, не губећи никада наду и веру у вредност рада.
Од поновног оснивања 1993. године до данас, Привредник је посебну пажњу посвећивао ученицима и студентима даровитим за уметност. Међу некадашњим питомцима данас су бројни афирмисани уметници који су, учествујући у раду фонда и његовим програмима, представљали не само сопствени развојни пут већ и живу потврду значаја подршке младом таленту. Својим присуством и радом они су генерацијама питомаца приближавали класичну уметност, учећи нас да је разумемо, слушамо и ценимо. Управо се ту поново враћамо Славенском — његовом стрпљењу, вери у рад и посвећености младима. Из тог духа проистекао је и избор Јелене Бошњак, некадашње питомица и данас чланице Удружења, да овогодишњи програм обогати Сонатом оп. 4 и тиме га симболично повеже са идејама рада, истрајности и уметничког сазревања.
У наставку поделићемо неке биографске податке о славном композитору, а потом и утиске са музичког догађаја које су питомци заједно посетили.
Јосип Штолцер Славенски – између фолклора и музичке авангарде
Јосип Штолцер Славенски спада међу најзначајније композиторе са простора некадашње Југославије у међуратном периоду. Рођен је 1896. године у Чаковцу (Међимурје), а преминуо 1955. у Београду, где је провео највећи део свог живота и рада. Школовао се у Будимпешти код Золтана Кодаља, у Прагу код Витезслава Новака, а усавршавао се у Паризу, где се упознао са савременим музичким токовима, укључујући и утицаје групе Les Six. Деловао је као педагог у Загребу и Београду, а био је и међу првим члановима Међународног друштва за савремену музику.
Рођен као Јосип Штолцер, након Првог светског рата додаје „Славенски“, желећи да истакне своју припадност словенском културном простору. Та одлука одражава и суштину његовог стваралаштва: спајање модерног музичког језика са фолклорним наслеђем. У народној музици проналази инспирацију за оригиналне мелодије, често бришући границу између традиционалног и ауторског.
Славенски је стварао у готово свим жанровима, осим опере и балета, а најзначајнија су његова дела за велике ансамбле, попут Балканофоније, Југословенске свите и започете Хелиофоније. Иако у свом времену није увек био у потпуности схваћен у домаћој средини, његова музика је често била извођена и цењена у иностранству. Данас се сматра једним од пионира модерне музике на овим просторима, чије дело представља јединствен спој традиције и авангарде.
О делу Соната за клавир, оп. 4, Ј. Славенског
Посебно место у његовом клавирском опусу заузима Соната оп. 4, као дело у коме се прожимају традиционални и модерни елементи. Иако формално припада западној традицији, Славенски ту форму преобликује уносећи модалне и савремене хармонске поступке. Соната је конципирана као двоставачни циклус са односом „певање–плес“, што директно упућује на фолклорну инспирацију.
Први став (Adagio religioso) има карактер интимног, духовног певања које постепено прераста у снажнију експресију, док други став (Allegro pastorale) доноси живу, пасторалну атмосферу инспирисану народним мелодијама, звуцима звона и природним амбијентом. Хармонски језик дела заснива се на модалности и битоналности, што доводи до необичних звучних „судара“ и снажног колорита.
Ритам није уједначен и предвидљив, већ се често мења — и у такту и у темпу — стварајући утисак слободног, готово говорног музичког тока. У појединим тренуцима јавља се и елемент алеаторике, који извођачу оставља одређену слободу у обликовању звучног тока. Као пијанистичко дело, Соната оп. 4 је изузетно захтевна, јер тражи спајање суптилних, лирских пасажа са снажним, масивним акордским кулминацијама које обухватају читав регистар клавира.
Још један сусрет са Славенским
Неколико дана након свечаности, имали смо прилику да у нешто другачијем, али подједнако значајном контексту поново чујемо Славенског. Питомци су заједно посетили Вече класичне музике одржано 3. априла 2026. године у Културном центру Војводине „Милош Црњански“, ггде је Јелена Бошњак поново извела Славенскову Сонату за клавир оп. 4. У наставку доносимо снимак овог извођења.
Јелена Бошњак припада генерацији младих уметница чији се развојни пут природно укршта са вредностима које је Привредник годинама настојао да негује — радом, истрајношћу и посвећеним уметничким сазревањем.
Основно музичко образовање стекла је у Музичкој школи „Теодор Тоша Андрејевић“ у Руми, у класама мр Бојане Пантелић Петровић и проф. Маје Жмукић, а потом је Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду завршила као ђак генерације, у класи проф. Александра Глигића. Основне и мастер академске студије клавира завршила је на Академији уметности у Новом Саду, у класи др ум. Ирис Кобал Вукобратовић, ред. проф.
Током школовања освојила је бројне награде на републичким и међународним такмичењима, међу којима се издвајају прве награде на републичком такмичењу и међународном такмичењу „Михаило Вукдраговић“, као и друга награда на међународном такмичењу „Даворин Јенко“. Посебно се истакла и као чланица камерних састава, а 2025. године освојила је трећу награду на такмичењу корепетитора „Ottorino Respighi“ у Милану.
Усавршавала се кроз сарадњу са бројним истакнутим професорима и уметницима у земљи и иностранству, а током студија провела је један семестар на Конзерваторијуму „Ђузепе Тартини“ у Трсту у оквиру Ерасмус студентске размене. Добитница је награде „Доситеја“, Видовданске награде и више стипендија за изузетно надарене студенте. Бивша је питомица Фондације „Привредник“.
Глас и клавир
Други снимак који делимо доноси наступ Љепосаве Малбаше (генерација питомаца 2021), сопрана, која је на концерту извела арију Ah, che mi dice mai из Моцартове опере Don Giovanni, уз клавирску сарадњу Јелене Бошњак. Овим извођењем програм је добио још једну важну димензију — сусрет гласа и клавира, драмског израза и музичке прецизности, у интерпретацији две младе уметнице чији путеви на различите начине остају повезани са Привредником.
Љепосава Малбаша завршила је вокално-инструментални и теоријски одсек у Музичкој школи „Исидор Бајић“, а основне и мастер студије соло певања на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Весне Аћимовић. Током школовања награђивана је на домаћим и међународним такмичењима, а била је и чланица оперског хора Српског народног позоришта у Новом Саду.
Августа 2025. године дебитовала је у улози Анија у Моцартовој опери La clemenza di Tito, у оквиру Хрватске оперске летње академије. Усавршавала се на мајсторским курсевима у земљи и иностранству, а поред музичког образовања тренутно је и апсолвент на Филозофском факултету у Новом Саду, на смеру Српски језик и књижевност.
Вишеструка је стипендисткиња општине Инђија, Министарства просвете, Фонда за младе таленте, Фондације „Привредник“, Фондације „Евро за знање“ и Фондације Ана и Владе Дивац.
Уместо закључка
Сусрет са музиком изван свечаног оквира био је драгоцен наставак приче започете на Скупштини — заједнички одлазак на концерт није био само културни догађај, већ и прилика за дружење, разговор и ново приближавање музици коју су многи од нас, управо захваљујући оваквим сусретима, почели да слушају пажљивије и разумеју дубље.
