Путевима Михајла Пупина са Удружењем Привредникових питомаца „Владимир Матијевић“

Овогодишњи излет нашег Удружења посветили смо великом научнику и хуманисти Михајлу Пупину, у години када обележавамо 90 година од његове смрти. Наш пут пратио је неколико станица његовог животног пута — од скромног Идвора, где је рођен, преко Панчева и Сремских Карловаца, одакле је кренуо у тада далеки свет који је за њега значио и борбу и стварање, али и трајну љубав према завичају. 

Деведесет година од смрти Михајла Пупина поставља питање које превазилази границе једног излета: да ли доброчинство може преживети време, заборав, материјално пропадање? Иако зграде старе, задужбина ипак наставља да траје – надамо се и кроз нас, његове наследнике у духу, кроз „Привредник“, са којим је био тесно повезан.

Подсетимо се: у листу Привредник (издање за новембар и децембар 1933.) Пупин је најавио изградњу Народног дома у Идвору, а управо Привредник је управљао његовом задужбином вредном више од 4,5 милиона тадашњих динара. Та чињеница није пуки историјски податак, већ доказ о томе да је Пупин добро знао да доброчинство није тренутак, већ институција, заједница, процес.

Идвор – село које постоји у предању

Наше путовање почело је у Идвору, селу за које је сам Пупин писао:

„Моје родно место је Идвор. Али тим није богзна колико речено јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.“

Данас се Идвор ипак налази на мапи – али само захваљујући напору неколицинe ентузијаста. Како је запазила Слађана (генерација питомаца 2009), „са колико пожртвованости пар запослених у Идворском музејском комплексу одржава центар, организује изложбе, скупља документе и чува културно добро“. У њиховој борби да врата музеја остану отворена, види се исто оно начело које је водило и самог Пупина – да знање и предање имају вредност тек ако их чувамо и преносимо.

Панчево – почетак сазнања

Из Идвора смо кренули у Панчево, у град у ком је Пупин први пут осетио снагу школе и науке. Описао је то овако:

„Ту сам нашао учитеље чије је знање учинило дубок утисак на мене, нарочито њихово познавање природних наука, које су биле сасвим непознате у Идвору.“

Наш домаћин у Панчеву био је др Драгољуб Цуцић, директор Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин“. Јована (генерација питомаца 2020.) је поделила своје утиске: „Ништа мањи утисак није оставио ни Регионални центар за таленте у Панчеву, из ког издвајам податак да је компанија Microsoft препознала потенцијал младих научника и у знак подршке послала донацију у виду рачунара.“

Симболика је очигледна: у граду у ком је млади Пупин први пут чуо за Френклина и муњу, данашњи млади уче на рачунарима које је донирала водећа глобална технолошка компанија. Доброчинство се трансформише – некада у виду задужбина и фондова, данас кроз донације и подршку талентима – али суштина остаје иста.

Карловци – између предања и ироније

Следећа станица били су чувени Сремски Карловци, местo богате духовне и културне прошлости. Управо овде је Пупин доживео једну анегдоту која му је, по сопственим речима, донела више од једне печене гуске:

„Научиће те да у страном свету једним оком увек бдиш над оним што имаш, а другим да гледаш што ти недостаје.“

Та реченица звучи готово као животна лекција за све нас који данас живимо у условима неизвесности: да чувамо оно што имамо, али и да видимо оно што нам недостаје, да бисмо знали куда даље.

Да ли доброчинство траје?

На крају нашег пута, вратили смо се у Нови Сад са осећајем потврде онога што смо као питомци „Привредника“ одувек знали: иза великих добротвора не остају само задужбине, зграде и фондови, већ дух заједништва, потреба да се помогне другоме и уверење да се вреди борити за образовање и знање.

Александар (генерација питомаца 2020) је рекао да му је најјачи утисак било Пупиново писмо у ком се помиње „Привредник“. То није случајна подударност – то је подсетник да су велика дела и људи увек умрежени.

Наш задатак данас није само да чувамо успомену, већ да живимо доброчинство као процес. Како је Јована запазила, излет нас је „подстакао да другачије сагледамо значај Михајла Пупина, али и снагу коју има улагање у младе таленте“.

---

Позив на наредна путовања

Овај излет није био туристичка тура, већ једно образовно путовање: трагање за одговором на питање да ли доброчинство оставља траг. Наш одговор је јасан – оставља, али само ако га ми носимо и преносимо.

Зато вас позивамо да нам се придружите у наредним излетима. Јер сваки пут када ходамо стазама великих добротвора, не обнављамо само прошлост – већ градимо сопствену будућност.